Katil ferman iz Žarka Zrenjanina 8

"Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovek je još mlad da ne bi imao želja, a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više, pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje, pa bi mi bilo svejedno". Ovo je napisao jedan veoma pametan čovek iz Tuzle u svom romanu "Derviš i smrt", verovatno misleći kako će i za 100 godina ljudi biti isti takvi kakvim ih je on opisao u ovoj svojoj sintagmi. Mešo, kako si samo bio u krivu, a naravno tu je Turski Bečej da te razuveri!

Jer kako drugačije možemo opisati sliku koja sledi, do da je celom našem selu, ili, možda je bolje reći celoj našoj opštini, već odavno postalo svejedno, da svi čuvaju svoje male činovničke plate i sitne privilegije, ne razmišljajući pri tome ni u jednom momentu da život možda može biti bolji od ovoga što se tenutno samo zove život, a da je, za početak, dovoljno da te ne uslovaljava neko čiji je CV kraći od CV-ja najmlađeg čoveka na ovoj slici, iako mu se bliži pedeseta obljetnica.

Slika preuzeta sa facebook profila lokalnog Valije  

Lažeš Mešo da ljudi tek u pedesetoj godini odustaju od pobuna da ne bi stradali zbog ambicije, pošto niko na ovoj slici ne sme da pokaže ni najmanju ambiciju iako malo ko ima da je dogurao i do 40, jer mu u suprotnom stiže katil ferman od lokalnog Valije, direktno sa adrese Žarka Zrenjanina 8, ili možda sa adrese iz Budžinog bulevara, zavisi da li je Valija prepio prethodnu noć pa nije ni došao na posao. 

'ajde što niko ne sme da se istakne u masi, nego još mora i da se bude prisutan na ovakvim usiljenim skupovima, na kojima Valija baljezga gluposti, a svi znamo kako je Valija dobar govornik... A mora se doći ako se, na primer, radi u Zdravstvenom domu, jer da li mislite da je direktorica slučajno nedavno reizabrana i da je slučajno naslednica dobila specijalizaciju o trošku Zdravstvenog doma? Naravno da nije, a zna ona i šta je sad dužna, pa tako na ovoj slici možete videti gotovo čitavu postavku Zdravstvenog doma. Tačnije, možete videti sve one koji rade u Zdravstvenom domu a nisu u Progresivnoj partiji, jer njih čak ni Valija ne sme da dira (ipak je tu u pitanju viša sila), a i ima "dogovor o nenapadanju" sa njima, jer im status quo svima odgovara, da bi Valija mogao da uredno unovči Gospojinu i ostale sitne manifestacije, a da Progresivci uredno besplatno obrađuju državnu zemlju, izvode radove bez tendera i peru pare preko ustanove ugodno smeštene iznad jedinog lokalnog glasila. Čuo sam i čime su radnici Doma zdravlja uslovljeni, verujem da to već celo selo zna, ali ipak se o tome ćuti kako bi se izbegao svilen gajtan. 

Ako pak radite u nekom drugom javnom preduzeću, poput onog koje sa bavi komunalijama, naravno morate biti u prvom redu. Jer Bože moj, ako ćete vi da ignorišete presvijetlog Valiju, naći će se neko drugi ko će se brinuti o cveću oko Valijine kafane na Tisi. Koga nema, bez njega se može, u to lično uverava kum Džaba Hat; a to vrlo dobro znaju i oni koji rade u Mesnim unijama, zato i sede u prvom redu. 

Da ne pričamo tek šta bi bilo sa ljudima koje je Valija direktno ili indirektno postavio po raznim izmišljenim pozicijama u javnim ustanovama (na primer ako ste mlađi referent u Kulturnom domu a imate preko 40 godina), da se nisu pojavili na ovom "dobrovoljnom" skupu. Nedavno, tačnije 11. oktobra, održani su predsednički izbori u Belorusiji, na kojima je "poslednji evropski diktator" osvojio oko 84% glasova. Zašto?! Zato što više od polovine zaposlenih radi u javnom sektoru, i glasajući za njega ljudi čuvaju radna mesta. Ista je situacija i ovde, razlika je samo u tome što je Lukašenko od Minska napravio evropski grad, on gradi puteve, bolnice, škole, a naš Valija gradi samo sebi saraje, a raji podeli onol'ko kol'ko mora.

Međutim, ako ste mislili da Valija nije našao način da utiče i na one koji nisu u javnom sektoru grdno ste se prevarili. Zapravo, da se ispravim, nije to mogao smisliti Valija, ipak on ima fabričku blokadu na 80. Mislim da je ovo ipak delo njegove desne ruke, "stručnjaka" koji nam dolazi sa preke strane Tise i o čijim sklonostima danas nećemo raspravljati jer to zavređuje poseban tekst, ali ćemo reći da je to možda i jedina osoba u ovoj sali sa slike kojoj glava ne služi samo za frizuru (iako se ne može reći da je ono na Valijinoj glavi frizura).

I sad probajte da pogodite kako se utiče na ove ostale. U stvari probajte da pogodite ko uskoro ide na "studijsko putovanje" u Slovačku, Poljsku i Češku, koje košta preko 600 hiljada dinara, i koje ćemo za Stočarsko udruženje iz našeg mesta platiti mi, građani opštine Turski Bečej, naravno kroz poreze. Kako i po kom osnovu je Valija odlučio da baš tih 28 ljudi, koji će u Slovačku, Poljsku i Češku ići da piju i jedu, a ako nešto nauče ja ću se javno posuti pepelom, zavređuje da opština izdvoji sredstva baš za njih, dok za druge nema. Zašto se za mene i 27 mojih drugova ne izdvoji više od 600 hiljada dinara, da malo mi idemo da se provedemo u zemlje Višegradske grupe. Pa zato što Valija zna da niti ja, niti bilo koji od mojih 27 drugova, nikada neće i ne može glasati za njega ni na sledećim, ni na bilo kojim narednim izborima. A pogodite sad za koga će glasati Udruženi stočari i svi iz njihove neposredne okoline. Da obavestim lokalne kvazi-socijaliste, Valija ovim kupuje vernost Udruženih stočara, neće više glasati ni za vas!

Na osnovu svega ovoga, kao i mojih prethodnih tekstova, verujem da i sami možete da zaključite da Valija radi samo za sebe, tako da njegova izjava na skupu na kom je napravljena gornja fotografija, koja glasi "zahvaljujem se svima koji su dolaskom na sastanak dali podršku politici koju nastavljam da vodim prvenstveno se rukovodeći interesom stanovnika opštine Novi Bečej" zapravo predstavlja šamar u lice svim ljudima na slici i svim stanovnicima opštine Turski Bečej kojima katil ferman konstantno visi nad vratom (+ ako je on sve ovo rekao bez da je gurao jezik među zube, uzdisao i čitao sa papira ja ću trčati pored njegove Šlezingerovske palate i njakati). Jer dragi naš Valija, kada ti je interes građana na prvom mestu, ne možeš u jednom mandatu da renoviraš kuću, kupiš salaš, kupiš kuću u najmanjem selu opštine, platiš skupe studije, privatizuješ Gospojinu, kupiš deo palate u centru sela i ko zna šta sve još uradiš što još uvek i ne znamo, a da ti građani budu na prvom mestu. 

Ne Valija, ti se rukovodiš samo jednom stvari, a to je lični interes, zbog čega me je jedan Blic strip baš podsetio na tvoj dogovor o jedinstvenoj politici sa tvojom novom partijom. Istina je da tvoji novi "saborci" nisu u ovom stripu, ali verujem da ćeš se vrlo dobro uklopiti, jer vas spaja vama jedina važna stvar - lični interes. 

Preuzeto sa www.blic.rs

Kad ti koze čuvaju kupus...

Posle dužeg vremena pozdravljam sve vas blažene koji, kao i ja, imate "čast" da živite u opštini Novi Bečej. Zašto smo blaženi?! Pa sudeći po opštinskom sajtu teče nam med i mleko, kolo se vije sve do Ujvideka, ajvar teče u potocima, na Borđošu ćemo uskoro naći Atilu Biča Božijeg a jedini problem koji je postojao je na putu da bude rešen sada kada firma iz Rusande, kojoj NIJE namešten tender, izbehatonira park. Neprijatno nam je kol'ko nam dobro ide, otprilike kao i celoj državi. Tol'ko nam je dobro da još malo pa po standardu stižemo i Ameriku, a amerikanci imaju jednu lepu izreku koja kaže da McDonald's-u ne treba ostavljati kravu na čuvanje, ali vratićemo se na ovu izreku nešto kasnije. 

I da, čestitam vam svima osvajanje prestižne nagrade, dragi moji Brand leader-i; Turistički oskar je, složićete se, u pravim rukama.

 

Slika preuzeta sa www.novibecej.rs 

I dok, brišući suze radosnice zbog ove prestižne nagrade, otvarate frižider u kom većina zatiče samo ajvar, jer veliki broj ljudi nema novca da ajvaru doda i neku mesnu prerađevinu, siguran sam da ponos izbija iz vas, i da ste rešeni da nastavite da slepo pratite ljudske gromade koje smo izabrali da nas vode, a koje su ujedno i primile ovu prestižnu nagradu u naše ime.

 

Jer kako ne stati iza ovih ljudi kada svojim svetlim primerima pokazuju i nama ostalima, neukim provincijalcima, kako se razvija turizam i omogućavaju nam da i sami od istog zaradimo neki dinar. I kako... Šteta što ne postoji font koji označava sarkazam, pa da kada koristim ovu stilsku figuru i sami možete odmah da vidite da ovakve likove mogu da prate samo ljudi iz romana Radoja Domanovića.

Nije li čista ironija to što nam o razvoju turizma već godinama govore oni koji sve opštinske događaje, o trošku poreskih obveznika, organizuju igrom slučaja ispred svoja dva lokala; i još im to ne bude dosta, jer državu valja još malo izmusti, pa još onda reše i da ne plaćaju porez, te im sad isti ti lokali izgledaju ovako:

Verujem da dve veličine sa gornje slike sada sede u svojim "skromnim" domovima, koji su pre prelaska na državne jasle bili i više nego skromni, a sada bi zasenili i domove mačvanskih gastarbajtera, i razmišljaju: "kud baš mene ovo da strefi". Još jednom, šteta što ne postoji "sarkazam font". Šteta jer dok se oni to pitaju mi bi trebali da se zapitamo zašto se ovo desilo baš sada, tačnije zašto se čekalo da prođe i Miholjsko leto, ne bi li obojica namakli još koji dinar na koji neće platiti porez, pa je sa prvom jesenjom kišom stigla i poreska inspekcija.

Naravno, pozdravljam kao što i svi vi verujem pozdravljate, akcije poreske inspekcije. U životu mora da se umre i da se plati porez, jer od tog poreza se grade putevi, škole, doktori dobijaju platu... Znate već te uobičajne floskule. Ali izgleda neki ovu drugu obavezu mogu da izvršavaju selektivno, i da se još onda dogovore kada će im u kontrolu stići državni organi, kad već moraju; jer baš bih voleo da sam video njihovu reakciju da vredni inspektori nisu čekali jesen, nego da su recimo posle Svetog Ilije, kada je sunce sve milije, zatvorili na mesec dana oba lokala. Aha, šta ćemo sad?! Gospojina stiže, sa svim svojim pratećim događajima koji kreću već od drugog vikenda avgusta, pošto je prvi vikend mahom rezervisan za Karlsbad, a crvene nalepnice sa gornje slike stoje na čelima naša dva velikana.

A kako je došlo do odlaganja nisam ni ja siguran, ali vrlo lako možemo pretpostaviti da to verovatno ima veze sa transferom našeg dvojca koji su crveno-beli dres nedavno zamenili plavo-žuto-zelenim; dresom čija cena skače jer kako stvari stoje debeli trener plavo-žuto-zelene ekipe je izgleda spreman da svoju omalenu škvadru pridruži plavo-crvenom velikanu.

Bilo kako bilo, činjenica je da smo ih mi ovakve izglasali, a za to šta smo onda mi dobru repliku ima Gipsani u filmu Profesionalac - "Nije Sloba kriv, mi smo .....". Pustiću vas da sami završite citat iz ovog sjajnog filmskog ostvarenja. 

A dok se vi prisećate Profesionalca lider našeg dvojca koristi "pauzu" u radu svog lokala i uveliko priprema novinu na novobečejskoj turističkoj sceni. Ne znam da li ste upoznati, ali transfer u plavo-žuto-zelene boje nije mu doneo samo o(p)stanak na vlasti, naprotiv! Nije naš junak lud da se tako jeftino proda, pa tako sad može da nastavi da ne plaća struju vodu i druge komunalije za kuću i lokale, jer kum Džab Hat to već godinama omogućava, a i vrlo brzo ćemo, verovatno već od sledećeg leta, imati priliku da uživamo u novom ribnjaku, na novom salašu ćelavijeg iz čuvenog dvojca sa slike, čije kopanje sponzoriše upravo plavo-žuto-zelena ekipa. 

Tako da ne znam za vas, ali ja jedva čekam da pojedem neku ribu, u divnoj bašti salaša "Čestereg", pored prelepog ribnjaka, ali sam malo unapred razočaran jer je jedan som kapitalac u vlasničkoj strukturi, a drugi som sa slike će verovatno isto biti tu, pa je samim tim mogućnost da se upeca neki kapitalac znatno manja. Ja ću ipak probati da bućkam ispred njih, ali sad se već dobro snalaze i na suvom.

     

I da se za kraj vratimo na američku izreku sa početka ovog teksta, ostavili smo kravu McDonalds'u da nam je pričuva, i sad nam je đavo kriv što su je pojeli oni koji mogu da priušte odlazak u McDonald's. U stvari, imamo i u Srbiji izreku za ovo, nema potrebe da posežemo za američkim primerom. Pre neki dan je jedan od naših političara, na pitanje da li mu treba državno obezbeđenje, rekao da neće da da kozama da mu čuvaju kupus. E tako se i ja sad osećam, ali ko mi je kriv kad sam glasao da mi dve (bo)sanske koze upravljaju gradom.  

Omaž "Cezaru"

Kralj Aleksandar Obrenović
Slika preuzeta sa www.novosti.rs

Dragi moji čitaoci, kao što možete da primetite slika koja se nalazi pored teksta koji upravo čitate ne poklapa se sa naslovom, ali verujem da će vam biti jasno, kada stignete do kraja ovog teksta, zašto sam za ovaj blog izabrao upravo sliku našeg potonjeg kralja, Aleksandra Obrenovića.

 

No, pre nego što se dotaknemo života ovog suverena zamoliću vas da se prisetite prvog bloga vašeg autora, u kom pominjemo našeg lokalnog Cezara (http://stojangorcinovic.blogspot.com/2013/06/puce-trijumvirat.html), i to, složićete se u superlativima. Ako ste se prisetili, dozvolite sada meni da kažem isto što je u intervijuu jednoj "zapadnoj" medijskoj kući rekao naš spojenoprsti gospodar: "Samo budale ne priznaju da su pogrešile".

 

E, dragi moji, ja priznajem da sam pogrešio, i kada bi to bilo moguće, povukao bih sve što sam tada napisao, ali, pošto smatram da je u ovoj zemlji i previše autocenzure, ostaviću taj tekst da stoji, i meni i drugima za nauk.

 

A pogrešio sam jer sam verovao da dotični gospodin u našu učmalu opštinu donosi nešto novo, i da će svojim radom, sada kada je na još istaknutijoj poziciji, još više doprineti da svi mi koji živimo na 66. kilometru od ušća reke Tise, živimo još bolje. Cezar jeste donosio novine i boljitak u našu opštinu, sve dok nije avanzovao, ali čim je ugledao biserno beli kamen zgrade Banovine naš Cezar je izgleda zaboravio ko je, odakle dolazi i što je najvažnije, zbog koga je tu gde jeste.

 

Slično se desilo i čoveku sa slike, koji je takođe počeo da veruje da je narod tu zbog njega, a ne da je on tu zbog naroda, a ukoliko ne znate kako je kralj Aleksandar skončao, reći ću vam ja uskoro. Ali pre toga važno je da kažemo i to zbog čega sam ja, kao i velika većina mojih sugrađana, što su pokazali izbori 2006., 2008. i 2012., poverovao u priču Cezara.

 

Najpre zbog toga što je, u njegovo vreme, naša opština konačno očišćena od uticaja drugog po veličini sela opštine (o ovome je takođe bilo reči u jednom od prethodnih blogova), koji ne samo da je nazadan, nego se u par navrata pokazao i kao štetan za samo Vološinovo, a u korist Karlsbada. To nije bio lak zadatak, jer otkad ja znam za sebe, a kol'ko čujem i mnogo pre nego što sam ja znao za sebe, taj uticaj je bio remetilački faktor za svaku odluku koja je donosila dobro Vološinovu, a opet opštinski novac se vrlo lako transferisao na Karlsbadske rupe bez dna, poput čuvenog doma kulture...

 

Vrhunac karlsbadskog uticaja je svakako upropaštavanje jedinog industrijskog giganta u čitavoj opštini, i od tad je već i budalama bilo jasno da se mora stati na kraj karlsbadizaciji opštine, samo što niko do Cezara nije imao petlje da se sa tim uhvati u koštac.

 

Sličnu situaciju imao je i kralj Aleksandar Obrenović, koji je poput Cezara, morao da nađe način da dve struje (tada liberali i radikali) funkcionišu u novim okolnostima koje su izazivale krizu vlasti, što je uradio tako što je izvršio takozvani "Dvorski udar", u kom je smenio dotadašnju Vladu, i uzeo stvar u svoje ruke. To jeste bio radikalan potez, ali je u konačnici doneo dobro srpskoj državi, kao što je zaustavljanje karlsbadizacije donelo dobro Vološinovu.

Još jedna paralela može se napraviti između donošenja takozvanog "Oktroisanog ustava" kralja Aleksandra, uz pomoć kog je kralj napravio dvodomni parlament, gde je zapravo, uz pomoć svojih senatora u potpunosti kontrolisao rad parlamenta, i gde je praktično on postao, i ostao, jedini lider u državi (a podsetiću vas, Srbija pati od kulta ličnosti) i hrabrog zaokreta u vođenju politike na lokalu, gde Cezar i njegovi nisu pravili nikakve kompromise, i čak su uspeli da poganog Barjaktarčića navedu da izađe iz "žute" ekipe, i pokaže svoje pravo lice u kasnijim događanjima, a sve zato što je Barjaktarčić, i njemu slični, podmetao veliki broj klipova u točkove koji su našu opštinu pokretali u napred, i tome se moralo stati na kraj (igrom slučaja, ili ne, Barjaktarčić je takođe poreklom Karlsbadžanin).

Upravo zbog toga je i Vološinovo volelo Cezara, jer je izgradio kult ličnosti; ličnosti koja rešava zatečene probleme, i hrabro se hvata u koštac sa novim problemima koji se jesu konstantno pojavljivali, ali je naša opština nekako izlazila na kraj sa njima. Ali onda se nešto promenilo...        

Već sam napomenuo koliko očaravajuć zna da bude brački mermer, biserno bele boje, koji je Dragiša Brašovan ugradio u zgradu Banovine, i pogađate, Cezara zavedoše svetla velikoga grada. Od jednom, sve je postalo važnije od mesta koje je do skoro najviše voleo, i svugde je bio viđan, samo ne u Vranjevu, Šušanju, Novom Selu, Novom Naselju i centru, što je započelo naš lokalni "Majski prevrat" (ja ga zovem Istinski Preokret već neko vreme). Podsetiću vas, u sklopu "Majskog prevrata" kralj Aleksandar Obrenović praktično je izgubio kontrolu nad državom, usled velikih demonstracija radnika i studenata, što se u Vološinovu desilo kada je naš lokalni Pol Pot, odlučio da se pridruži Barjaktarčiću i Brus Liju.

Posle ovoga je već svima bilo jasno da uticaj Cezara bledi, i da, ako hoće da još malo sedi u Brašovanovoj zgradi, mora prvo da sredi svoje dvorište, to jest, da ponovo bude narodski čovek u svom selu; svima je bilo jasno, ali ne i Cezaru i njegovoj novoj Dragi Mašin. Posledica toga je svakako i rezultat na izborima, koji su se održali prošle nedelje, gde je poruka koju je narod vološinovski poslao Cezaru jednaka onoj koju je Apis 29.5.1903. poslao kralju Aleksandru Obrenoviću. Cezar je od 16.3.2014. politički mrtav!

Politički ga više nema, a slično kao i kralj Aleksandar, i ovaj je delimično "pao" zbog žene, jer je Cezara preseljenje u Ujvidek koštalo političke karijere, ali neka je on nama bar srećno zaljubljen; a nama što nismo zaljubljeni, iako je proleće već uveliko tu, ostaje da se nadamo da će kao što je posle kralja Aleksandra Obrenovića na presto došao kralj Petar I Karađorđević - Oslobodioc, veliki čovek i reformator omiljen u narodu, i na "presto" naše opštine doći neki "oslobodioc", koji će nas konačno pogurati napred, i kojeg ćemo voleti kao što je narod voleo čika Peru Oslobodioca.

Na moju, i vašu, žalost dragi čitaoci, ja takvog ne vidim, a ovi što trenutno sede na prestolu istom ne da nisu dorasli, nego se bojim da ću njih u jednom od narednih tekstova morati da poredim sa buržoazijom u vreme francuske revolucije. Narod je gladan, a oni i njima bliski sve bogatiji. Državno zemljište se obrađuje bez naknade (tačnije naknada se ne plaća opštini nego Karlsbadžanima koji sede u našoj opštini), kupuju se kuće, vikendice, salaši, automobili i stara zdanja u centru grada, fabrika cipela prestaje da postoji, fabrika crepa je odavno bivši gigant, "Gospojina" se sad plaća iz opštinskog budžeta, ne više od sponzora, a njima lepo. Dići će se valjda i kod nas nekad kuka i motika, a sloboda, bratstvo i jednakost doći na cenu. Al' znajući nas, pre ćemo ćutati i trpeti... Krivi smo mi, al' kriv je i Cezar!

U stvari, njega to ne dotiče, on je sad ujvidečanin.
  

Novobečejski Zeleni Kmeri

Pol Pot - vođa kambodžanskih "Crvenih Kmera"
Slika preuzeta sa http://polpotminibiography.blogspot.com/

Dragi moji Novobečejci i ostali, pozdravljam vas ponovo, posle dužeg vremena, a pretpostavljate i zašto! Ponovo mi je jedan događaj u našem malom municipijumu privukao pažnju, te ponovo nisam mogao da odolim, pa delim sa vama ove redove; nadam se na obostrano zadovoljstvo i uživanje u tekstu, i obostrano gađenje na ono o čemu pričam.

 

Ali red je da prvo nešto kažemo i o čoveku koji se nalazi na slici, i na kog su me podsetili naši gradski oci, odmah po uspostavljanju "Istinskog preokreta".

 

Radi se, dakako, o čuvenom Pol Potu, vođi ozloglašenih Crvenih Kmera, koji su učinili mnoga zla na teritoriji današnje Kambodže, a ondašnje Kampučije, ali je isti taj čovek takođe bio veoma uspešan u razvoju poljoprivrede u svojoj zemlji. Način na koji je razvio poljoprivredu svakako nije uobičajan, ali je bio delotvoran za ono vreme, i da se odmah razumemo, ja ovog tiranina ne pravdam i ne hvalim; poređenje pravim čisto da bih vam svima slikovitije prikazao gde mi živimo.

Pol Pot je sve svoje političke protivnike, kao i sve iole obrazovane ljude Kampučije, poslao u radne kampove, u kojima su se kolektivno bavili poljoprivredom, nauštrb svega ostalog u zemlji. Bez intelektualaca svakako nije bilo nikakve ekonomije, a bez ekonomije i sve ostale sfere društva su počele da propadaju; ali poljoprivreda je cvetala. A to da poljoprivreda, u pravom smislu te reči, procveta u našoj opštini sam očekivao i ja.

Jer kako da ne procveta kada su brigu o istoj počeli da vode diplomirani paor, i ujedno čovek čijeg oca zovu Užareni barjaktar (koga ćemo u daljem tekstu zvati Barjaktarčić); njemu uz rame odmah stade i lokalni crnpurasti Brus Li, koji o poljoprivredi zna dosta jer je u ranoj mladosti snagom svoje ruke i volje razbijao lubenice u paramparčad, i time se kvalifikovao da u naše ime razvija poljoprivredu, i stekao pravo da govori u naše ime, iako u Skupštini nikad još to pravo nije iskoristio (možda mu u naredne 4 godine naprednog mandata spojenoprsti gospodar dozvoli da nešto i kaže); i naravno, kako zaboraviti treću personu ovog novog trijumvirata, čoveka koji je u mom prošlom blogu pomirio sve hrišćanske vernike, i za kog sa ponosom kažem da je predsednik opštine iz koje dolazim - dobro ne kažem baš sa ponosom, ali ću ga sa ponosom u ovom tekstu zvati lokalni Pol Pot. Čini mi se da sad i vi, dragi čitaoci, razumete moj entuzijazam...

Na sve to još se mora dodati da je poljoprivreda prepoznata kao jedan od tri pravca razvoja naše opštine, u Strategiji održivog razvoja, i mora da je bilo pravo zadovoljstvo kada su se naša tri asa, koje ćemo u ovom tekstu zvati Zeleni Kmeri, predstavili državnom sekretaru u Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, i kada su ujedno predstavili sve što je Novi Bečej na ovom polju do sad uradio.

 

A pitam se da li su poštovanom sekretaru rekli i da drugi krug licitacije za državno zemljište u našoj opštini nije ni održan (to da je prvi kasnio skoro pola godine više i nije vest), a da zemlja koja zapravo nije izdata (oko 3000 hektara) ipak nekim čudom biva obrađivana od strane onih koji su odani našem lokalnom Pol Potu, pa se tako na toj zemlji pojavljuju traktori jednog od većih seoskih paora, koji igrom slučaja živi maltene preko puta opštine, i koji je takođe, opet igrom slučaja, često u društvu lokalnog Pol Pota; takođe, na neizdatoj zemlji videh i mehanizaciju omalenog fensi poljoprivrednika, koji vedri i oblači mesnom zajednicom, a zbog obrade neizdatog zemljišta ne stiže da vodi računa o atarskim putevima. Podjednako se bojim i da poštovani sekretar ne zna ni to da upravo čovek koji ga je dočekao - Barjaktarčić, pre svake licitacije odlazi do severnih sela opštine i tamo dogovara sa lokalnim seljacima šta će on uzeti od zemlje, jer on uveliko zna rasporede (koji su tajna do pred samu licitaciju), ali valjda je njemu njegova zemlja važnija od nekog tamo zakona. Bojim se, ali mislim da je poštovani sekretar ostao uskraćen za ove informacije.

Takođe, verovatno mu nije rečeno ni to da gorepomenuta trojica, Zeleni Kmeri, zahvaljujući svom neznanju, prošle godine nisu raspodelili subvencije za poljoprivredu i ruralni razvoj, koje su bile projektovane u budžetu, koji je radio neko malo pametniji od Zelenih Kmera, pa je tako 5 miliona dinara subvencija ostalo neraspoređeno za ruralni razvoj, i 8 miliona za poljoprivredu. Složićete se, suma uopšte nije zanemarljiva za ovako malo mesto, i veliki broj "manjih" poljoprivrednika bi vrlo dobro znao kako da ova sredstva iskoristi, ali umesto toga naši dragi Zeleni Kmeri zaposlili su vojsku svojih poslušnika, u opštini i javnim preduzećima, a tu vojsku ne znaju ni sami kako da isplate, pa je ovo došlo kao dobar propust.

Poštovani sekretar sigurno ne zna ni to da projekat Barjaktarčića, čuvena kancelarija za poljoprivredu pri opštini, koja je trebala biti otvorena još prošlog leta, i koja je trebala biti servis za pomoć svim ljudima koji se bave poljoprivredom u našem mestu, nije nikad ni otvorena; a nije otvorena jer je napravljen ogroman propust u proceduri, naravno sve to od strane našeg Barjaktarčića i njemu bliskih ljudi (Pol Pot se ne meša mnogo u svoj posao, tu je samo kad se skuplja kajmak), pa su tako nadležnosti koje po zakonu ima sama opština, statutom nove kancelarije prebačene na Barjaktarčićevu kancelariju, što je naravno protivno zakonu, te saglasnost nikad nije dobijena, pa sad ostajemo uskraćeni za sve projekte koje bi eventualno ta kancelarija napisala, a sume koje se dele u ovu svrhu su pozamašne. I sve to jer je neko svoj posao radio preko one stvari. Pitam se samo da li tako greši i kada ide u severna sela opštine da sa seljacima dogovara šta će od zemlje uzeti on, a šta oni. Pitam se, a gotovo sam siguran da tamo posao odradi bez greške.

A pitam se i, u stvari ne pitam se nego znam da baš zbog nepostojanja takve kancelarije (ruku na srce ovo je mogao preuzeti LER, ali znamo ko je tamo glavni i koliko se od dotičnog može očekivati), niko u opštini nije iskoristio ni subvenciju USAID-a, koji je subvencionisao kupovinu plastenika, a nije jer naši poljoprivrednici ne znaju kako da konkurišu za ovaj projekat, a kancelarija za poljoprivredu im u tome nije pomogla pošto ista ne postoji, sve zahvaljujući Barjaktarčiću. Barjaktarčiću koji je više pažnje posvetio organizaciji Poljo-sajma na Gospojini, a Poljo-sajam je tamo bio potreban koliko i koncert Ane Bekute na EXIT-u, nego pažljivoj pripremi dokumentacije za otvaranja ove kancelarije. Ali pretpostavljam da znate zašto je Poljo-sajam važniji od otvaranja kancelarije...

Pretpostavljam da znate i to, a siguran sam da je i ovo prećutano poštovanom sekretaru, da se ruralni turizam kod nas u opštini razvija tako što naše lokalno javno komunalno preduzeće, iz naših džepova, finansira izgradnju prilaznih puteva, i dovodi struju (koju opet neće plaćati) do novog salaša našeg lokalnog Pol Pota u Jatovu. I kao da to sve nije dovoljno, ista ta firma još i kopa rupe za sadnice, kako bi naš Pol Pot, jednog dana kad se svi opametimo pa on više ne bude tu gde je, imao da uživa u što lepšem voćnjaku, koji planiraju i sade stručnjaci našeg lokalnog javnog komunalnog preduzeća, koje opet mi plaćamo.

I dok poštovani sekretar odlazi, pun utisaka kojima su mu uši napunili Barjaktarčić i Brus Li, molim ga da se vrati i čuje priču bilo kog lokalnog poljoprivrednika, koji nije u užem krugu partijskih poslušnika naših Zelenih Kmera. Boga mi, priča bi bila posve drugačija od one koju je čuo od pomenutog trojca; priča bi bila drugačija ukoliko bi neko od inih poljoprivrednika uopšte smeo da išta i kaže, jer zapasti u nemilost našeg lokalnog Pol Pota nije baš naivna stvar, i siguran sam da se taj ne bi dobro proveo. Sreća je samo u tome što naš lokalni Pol Pot nema radne kampove, kakve je imao onaj pravi Pol Pot, pa ih ne može poslati na prisilan rad. Zapravo, možda novi salaš baš tome i služi... puštam vašoj mašti da uradi ostalo!

U svakom slučaju, bilo da se sekretar vrati i čuje pravu istinu, ili ne, što je mnogo verovatnije jer živimo u državi mraka, čini mi se da se poljoprivrednicima u našoj opštini, ukoliko nisu u užem krugu poslušnika Zelenih Kmera, izrazito loše piše, i verujem da će posle određenog vremena pod ovakvim patronatom Zelenih Kmera, jedino što ostane od poljoprivrede u našem mestu biti zelena boja koja je noseća na ovogodišnjim flajerima za Gospojinu. Otuda i nadimak Zeleni, a nadimak Kmeri - pa videli ste i sami.

Slika preuzeta sa facebook stranice opštine Novi Bečej

Složićete se, "Vreme je za neku novu poljoprivredu", a vi vidite da li hoćete Pol Potovsku poljoprivredu, ili neku novu. Nije ta Kambodža baš toliko daleko, a samo da znate, naš Pol Pot na salašu planira i ribnjak. Radni kamp postaje sve izvesniji...




             



Julije Cezar, Papa Grgur XIII, Milutin Milanković i njegova uzvišenost - naš municipalni predsednik




Milutin Milanković
Slika preuzeta sa www.mi.sanu.ac.rs/

Drage moje i dragi moji, nismo se čuli neko vreme iz različitih razloga, a sada imam za vas jedan zadatak. Izazivam vas da, iz naslova ovog teksta, pokušate da izbacite uljeza.

 

Teško? Pa ne bi trebalo da bude, jer naš veliki vožd nema baš nikakvih sličnosti sa pomenutim velikanima.

 

Ipak, pretpostavljate da me je nešto nateralo da našeg elokventnog vođu uopšte uporedim sa ovim velikim ljudima. Pretpostavljate, i u pravu ste! Al' da kažemo prvo nešto o njima...

 

Verujem da svi znaju kako je kocku bacao Julije Cezar, i kakve je sve reke prelazio. Pored svega toga on je uspeo i da izmisli takozvani Julijanski kalendar, koji jeste bio donekle pogrešan, ali je svakako bio veliki napredak u odnosu na prethodni korišćeni. Bio je toliko dobar u ono vreme, da ga mi (Srpska Pravoslavna Crkva) i dalje koristimo.

 

Sitna odstupanja Julijanskog kalendara ispravio je Papa Grgur XIII svojim Gregorijanskim kalendarom, koji je na snagu stupio dana kada je nakon 4. oktobra 1582. godine svanuo 15. oktobar, a Srpska Pravoslavna Crkva, zajedno sa Ruskom, ovaj kalendar nikad nije prihvatila jer ga je izmislio Papa.  

 

Da bi dosta kasnije, 1923., naš naučnik Milutin Milanković, napravio takozvani Milankovićev kalendar, koji ima najmanje odstupanja, i koji eventualno može postati prihvatljiv čak i za Pravoslavne crkve. 

 

I verujem da je za većinu vas ovo pitanje opšte kulture, jer se svaki iole obrazovani žitelj našeg mestašca bar nekad zapitao zašto mi (Srbi) slavimo Božić 7. januara, dok naše komšije (Mađari) slave Božić 25. decembra. Svako iole obrazovan, ali ne i onaj koji bi trebao biti najpametniji među nama; ne i naš elokventni vožd, a nama ostaje samo da se crvenimo pred gostima, zbog dotičnog.

 

Za našeg vožda nema neke velike razlike između Julijanskog, Gregorijanskog i Milankovićevog kalendara, nema razlike između različitih hrišćanskih crkava, šizma 1054. godine se nikad nije ni desila, a on sam ne zna ništa o kulturi i običajima ljudi koji žive u gradu kojim "upravlja". 

 

Ne bi li prikrio svoju ograničenost naš vođa je sebe okružio ljudima koji su mu do groba odani, ali im zato koeficijent inteligencije nije veći od telesne temperature, i u takvom okruženju on, i takav kakav jeste, ispada pametan. Na žalost, svet ne počinje i ne završava se u Novom Bečeju i njegovom neposrednom okruženju, a priliku da nas obruka naš vožd ne propušta. Poslednja dva primera ograničenosti nisam mogao da prećutim, iako su do mene stigle informacije da naš veliki vožd, i njegova desna ruka sa kojim deli Šlezingerovu palatu, imaju plan da zaustave pisanje ovog bloga, i da onda jedino glasilo u opštini postane njihov "Mikijev zabavnik".  

 

A šta je dovelo do toga da vam se obratim, bez obzira na posledice, pogledajte sami.

 

Ovo je naš vrli vožd postavio na, kako ga on zove, Katolički Božić, 25.12.2013. A da Vas pitam gospodine vožde, da li Vi to selektivno čestitate Božić? Da li recimo neki Rumun, Bugarin, Grk ili Slovak iz Novog Bečeja, ili nekog drugog mesta opštine, ne treba da dobije čestitku od svog predsednika, kad već jedan deo građana dobija? I oni slave Božić 25.12. a nisu Katolici? Da li Vi to delite ljude u našoj opštini? Delite, ali ne po verskoj, nego partijskoj osnovi, a ovo je samo dokaz da ste ograničeni. Rekli bi neki da je ovo već dovoljno, ali tu nije kraj...
 

  

 

Ovo je elokventni vožd postavio 7.1.2014. Gospodine vožde, zašto sad opet čestitate Božić ljudima kojima ste već čestitali 25.12.? Pa oni su svoj Božić već proslavili pre 13 dana, Vi im već čestitali, a sad opet. Ja sam pravoslavac, i zahvaljujem se na čestitci, ali većina HRIŠĆANA je svoj Božić proslavila 25.12. i zašto im sad opet čestitate? Vožde, da li Vi uopšte znate šta čestitate, i kome? Vožde, da li Vi nešto uopšte znate? Bojim se da ne, i sreća Vaša da naša opština broji vrlo malo ljudi muslimanske veroispovesti, jer da i njima pokušate da čestitate recimo Ramazan, kakav bi nas tek tu šou očekivao... Ne smem ni da zamislim!

 

Vožde, jasno je da je završiti fakultet za Vas preveliki zalogaj, mada ko je sve u skorije vreme završavao fakultet (Vaš prethodnik) ne bi me čudilo da recimo završite dramaturgiju, ali Vas molim da ipak, zarad svih ljudi koji u našoj opštini žive, i kojima ćete na žalost upravljati još neko vreme, pročitate neku knjigu (jednu sam Vam već predložio u jednom od prethodnih blogova). Uradite to zarad svih nas, jer nas je sve već malo sramota kada ljudi sa strane vide ko nas vodi.  

 

Možda onda, dragi vožde, Vaš govor za otvaranje "Gospojine" neće trajati 12 sekundi, tokom kojih ćete Vi jezikom trljati prednje zube, i jedva saopštiti gostima da ih očekuje "Eksplozija zabave" (za one koji ne znaju, pod navodnicima je čitav govor - da, to je bilo to).

 

Možda onda u lokalnom radiju neće morati da seku 13 vaših novogodišnjih čestitki, kako bi napravili jednu da valja, jer Vi niste u stanju da sa papira pročitate tekst koji je Vaša desna ruka ispisala, potpomognuta ženom od koje beže komarci. 

 

Možda, ali samo možda, dragi moj, tada laptop neće služiti samo za popravljanje frizure; i možda tada mene, a i druge moje sugrađane, neće biti sramota kada se naš predsednik opštine pojavi na nekom mediju, i kada progovori čvrsto trljajući jezik o prednje zube.

 

I za kraj moram da se izvinim Juliju Cezaru, Papi Grguru XIII i Milutinu Milankoviću što sam ih stavio u isti koš sa čovekom koji ne zaslužuje da mu se ime uopšte nađe u blizini ovakvih velikana, ali molim čitaoce da to shvate kao moju "pesničku slobodu".

 

Umesto nakon Julija Cezara, Pape Grgura XIII i Milutina Milankovića naš vožd je pre zaslužio da mu ime stavim nakon Tome Diplome, ministra 10.000 milijardi i Betoven gradonačelnika. U to društvo bi se savršeno uklopio, a i nas bi verovatno očekivala "eksplozija zabave".

 

A do početka te "eksplozije" bićemo srećni što našim gradom rukovodi čovek koji je ujedinio sve hrišćane pod jednim kalendarom, koji je učinio da trud velkih ljudi iz naslova ovog bloga padne u vodu, i koji u turizam opštine ulaže tako što je kupio salaš u najmanjem selu opštine, a sad ćemo svi mi da finansiramo da se čoveku tamo dovuče struja. Red je! 

 

Naravno, sarkastičan sam, ali zemlju nam vode - Toma Diploma, ministar 10.000 milijardi i Betoven gradonačelnik. Nismo bolje ni zaslužili!

 

 

 

 

Potemkinova Sela



Grigorij Potemkin
Slika preuzeta sa http://en.wikipedia.org/wiki/Gregory_Potemkin
 

Iako nas nije bilo neko vreme, to ne znači da se u našoj varoši ništa nije izdešavalo. Naprotiv!

I sigurno se pitate zašto baš ova slika prati tekst, ali ako znate o kome je reč, i za šta je postao sinonim u istoriji, biće vam odmah jasnije na šta ciljam. Jer kao što ste mogli i da pretpostavite, naša varoš meni, a i mnogim drugim ljudima, sve više liči na jedno veliko Potemkinovo selo; vođeno od strane našeg nesretnog proćelavog Potemkina.

Jer kako drugačije objasniti ono čime se naš Potemkin diči, a pametan bi se toga stideo? Da dragi moji, mislim na Veliku Gospojinu, ili kako se sada po novom zove "Gospojina" (moram da pazim da me ne tuže što koristim njihovo zaštićeno ime). I nisam ja od onih koji misle da je organizacija festivala loša stvar; naprotiv! Ali kad se organizuje kao ovaj put, onda to baš i nema mnogo smisla.

Naime, da bi koncerti bili besplatni mora se plaćati parking na ulazu u naše mesto, i to je skroz u redu. Ali, do sada su naplatu radile firme koje sa ovim imaju iskustva, i dobar deo sredstava koja su se slivala u budžet opštine, a kojim se pokrivala Velika Gospojina, stizala su upravo od naplate parkinga. Ove godine naplatu je radio sve zaduženiji Potemkinov JKP "Kum", i zbog neizdavanja fiskalnih računa inspekcija je zabranila naplatu parkinga u petak, drugog dana "Gospojine", a prvog dana naplate, i nije se ni plaćao parking sve do kraja manifestacije, osim u par kratkih intervala. Dakle, opština (svi mi) je imala trošak organizacije parkinga, koji su trebali pokriti dobar deo troškova same manifestacije, a parking se zapravo nije ni plaćao. Kako to i ko će odgovarati što naplate skoro da nije ni bilo?

Niko jer na sva zvona objavljujemo da je sve prošlo super, a zapravo nije ni blizu tako. Niko jer našeg Potemkina, i neke članove royal family-ja, sve vreme "Gospojine" čuva privatno obezbeđenje, pa niko i ne može da ga priupita di su naši novci. Aj za prestolonaslednikovicu još da mi i ne bude žao što svi mi plaćamo obezbeđenje, ali za njega onolkog obezbeđenje?! Pa više on liči na izbacivača nego ta dvojica što su ga pratila...

I šta sad?! Sreća je da su se lokali izdali po inerciji, pa je bar deo troškova pokriven, jer dragi moji prikazani rashodi naše manifestacije su oko 27 miliona dinara, dok su prihodi ovaj put tek negde oko 6 miliona. Pitate se kako je ovo ikad bilo isplativo? I ja sam se isto zapitao, ali jeste bilo dok je resorno ministarstvo, kao i resorni pokrajinski sekretarijat, davao dobar deo sredstava za samu organizaciju (prošle godine više od polovine ukupne sume); kad se uredno naplaćivao parking na ulazu; i kad se znalo kome se izdaje VIP loža, za veliki novac.

A ko sad da pribavi taj novac kada Cezara više nema? Potemkin? Skupštinski Brus Li koji je protiv cele ove organizacije? Kvarni mag poljoprivrede, koga je više od same "Gospojine" zanimalo kako da uzme procenat od "Poljo-sajma" bez kog "Gospojina", složićete se, ne bi imala nikakvog smisla? Nemojmo se šaliti!

Ova trojica ne bi mogla da privuku mačku konzervom sardina, a kamoli da namaknu neki ozbiljan novac u grad. Drugim rečima, mi svi plaćamo "Gospojinu", jer nisu naplatili jedino što se naplaćivalo, i nisu obezbedili nikakva sredstva ni od republike ni od pokrajine, a korist imaju Keba Kraba, koji renovira lokal; Potemkin, kod koga su se hranili svi gosti opštine, a sad mu opština uvećano plaća taj ceh; kvarni mag poljoprivrede, koji je za sebe organizovao "Poljo-sajam", uzeo procenat, a na koncertima skoro nije ni bio; i naravno karlsbadski spahija sa imovinom u centru naše varoši, koji se ponovio auto odmah nakon što je "Gospojina" stigla na naplatu.

A da se sad vratimo na deo gde rekoh da su prikazani rashodi manifestacije oko 27 miliona. Prikazani jer četiri koncerta uopšte nisu prošla kroz papire uplatom, i možemo samo da pretpostavimo odakle se stvorilo tih desetak miliona koji fale u papirima. U stvari nemojte pretposavljati, već sam vam objasnio prošli put šta se zapravo dešava iza kulisa svega ovoga.

Manifestacija nam je promenila naziv, i više se ne zove "Velikogospojinski dani" nego "Gospojina", zato što je uz pomoć svoje producentske kuće, čovek koji se igrom slučaja u našem mestu pojavljuje par meseci pre "Gospojine", i koji je imao zapaženu ulogu u ovogodišnjem programu, otkupio brend manifestacije, i sada je vlasnik on, zajedno sa, pretpostavljate, Potemkinom.

Drugim rečima, manifestacija više nije novobečejska, nego je od onog ko više ponudi dotičnom. A za koliko je prodata, ja pretpostavljam upravo za tih desetak miliona koji se ne provlače kroz papire, a umetnike je valjda nekako namirio upravo dotični, jer u drugom slučaju ne bi ni nastupali.

Tako da dragi moji, sledeće godine na koncerte idemo verovatno u onaj drugi, mlađi, Bečej, koji će sigurno drage volje ponuditi više. Zapravo, biće dovoljno da ponude bilo šta, jer kako sad stvari stoje, nas sledeće godine neće ni biti.

A neće nas biti jer je državna zemlja u zakup izdata prošle nedelje, a to se trebalo desiti još u junu, i podsetiću vas da je to praktično jedini izvor prihoda naše opštine, i sve to jer su organizacione sposobnosti naših gradskih oca nepostojeće (sreća "Gospojinu" organizuje agencija).

Ipak nije zameriti našim gradskim ocima, sav trud uložili su u organizaciju "Poljo-festa"; a kad organizuješ "Poljo-fest", to k'o da ti je sva zemlja u opštini već obrađena. Samo ne znam kako će sad da isplate 40-ak partijski zaposlenih vrhunskih kadrova, koji su od Istinskog Preokreta zaposleni u opštini, kad sredstava nema ni za tekuće troškove, a sednicu skupštine ne smeju ni da zakažu zbog konstantnog straha od promene vlasti i gubljenja fotelja.

I da zlo bude veće, Ministarstvo Poljoprivrede nije odobrilo formiranje kancelarije za poljoprivrdu, preko koje bi valjda bar novac od nekog projekta namakli u opštinu, a sve zbog ofrljeg rada i velikog broja grešaka u proceduri, na koje im se čak i ukazalo.

Ali je zato zemlju u zakup uzeo upravo onaj koji je licitaciju organizovao, i to nikako nije sukob interesa! Jel da? On očigledno misli da ako tata i bata licitiraju, onda to nema veze, ili možda smatra da kada pre licitacije pregovaraš i vršiš pritisak na ljude koji takođe hoće da licitiraju, to sprečava sukob interesa?! Kao da nije dovoljna prednost to što imaš već sve detalje jer si organizator...

I eto ko nas vodi... I zar vam to sve ne liči na jedno Banatsko Potemkinovo selo? Kada neko dođe sa strane sve izgleda super, a iznutra sve šuplje. I još štošta je šuplje u našem municipijumu.

I za kraj još samo jedno pitanje gradskim ocima: kome je bila data VIP loža, i zašto tog prihoda nema u papirima? Ali treba nešto ostaviti i za sledeći blog... Do skorog čitanja!

 

 

Lovci na Zmajeve

     





Slika preuzeta sa www.npr.org

Da se odmah razumemo, nit sam ja Kaled Hoseini, nit su moji "junaci" blizu njegovih, jer porediti recimo Amira sa Betmenom, a Robina sa Hasanom bi bila uvreda i za Amira i za Hasana. Prijateljstvo koje su gajili Amir i Hasan u ovoj knjizi je zaista ogromnih razmera, kakvo liči da je i prijatljestvo Betmena i Robina, sa razlikom što će ovo drugo potrajati sve dok prvi put Robin ne ugrozi interese Betmena, kada će se ono, kao i sva prethodna prijateljstva Betmena, završiti.

 

Ipak, pronalazim određenu dozu sličnosti naših lokalnih junaka sa dečicom koja su opisana u knjizi, i koja su lovila zmajeve ulicama Kabula. Naime, dobro je poznata činjenica da je Avganistan jedan od najvećih izvoznika opijuma na svetu; opijuma koji se, kao što vrlo dobro znate, pravi od maka. A vrlo dobro znate i najnovija lokalna događanja koja se tiču maka.  

 

Imao je vaš autor ideju da kada ode na odmor iza sebe ostavi sva lokalna dešavanja, ali me naši junaci iz Gotham city-ja nisu pustili ni da odmorim. Jer brinuo sam ja tamo, drage moje i dragi moji, da li će guska iz prethodnog bloga biti sačuvana; brinuo sam, a sada vas sa setom obaveštavam da je guska pokojna. Guska je već odavno u supi, a naši junaci su dokazali ono što smo svi sumnjali; da ne mogu da sačuvaju ni nacrtanu gusku. 

 

Zašto su uopšte i uzimali na sebe organizaciju karlsbadske slave, kad znaju da su nesposobni, i što je možda još važnije, zašto su svašta obećavali Karlsbaždanima? U stvari znam odgovor na to pitanje.

Kakve li su to zmajeve lovili Betmen i Robin, ulicama Karlsbada, kad nisu uspeli da organizuju ni jednu, ruku na srce, ipak malenu manifestaciju, kakva je "Gibanicijada"? Ja sam, drage moje i dragi moji, vrlo dobro znao za sklonost našeg Betmena da povuče dobru buksnu, što je takođe sklonost i Robina, doduše dosta ređe nego što je to činio Betmen; ali da su prešli na teže opijate, e to je već i za mene novost. Mak očigledno nije više samo za gibanicu, a naši junaci, povedeni primerom svog stranačkog lidera, a pod uticajem maka iz gibanice, jure imaginarne zmajeve po Vološinovu, dok sve oko njih propada.

 

A jureći zmajeve uspeli su čak i da, zajedno sa svojim saradnicima, isprovociraju šaku dobroćudnih bakica, koje svake godine, iz ljubavi prema svom selu, umese gibanicu za Ginisa. Deluje nemoguće da je neko, iole sposoban, uspeo da zaradi udarac oklagijom od žene koje izgleda kao da mrava nije u životu zgazila; ali mnoge stvari su delovale nemoguće u našem mestu, a sad su sasvim izvesne...

 

Ali ne zaustavljaju se tu naši hrabri lovci na zmajeve, jer nije njima dovoljno da upropaste Karlsbadsku slavu. Bočarska je već istorija, i njome je zadovoljan samo Ajgirče, a sada hitaju i ka našoj. Ne znam da li ste primetili da nam se slava više i ne zove kao do sada, i pretpostavljam da niste ni razmišljali zašto. Nisam ni ja, dok mi jedan, kako oni vole to da kažu, insajder, nije skrenuo pažnju. Naime, novo ime slave je zaštićeno, a vlasnik je upravo naš vrli Betmen. Pa tako, drage moje i dragi moji, "Velikogospojinski dani" odlaze u istoriju, a sada dobijamo "Gospojinu", sa novim zanimljivim logom, za koji ćemo morati da plaćamo korišćenje još dugo nakon što se Betmen skloni sa pozornice. Bravo za Betmena, prvi put u životu će neko njemu biti dužan, a ne obrnuto, jer od mog poreza i samodoprinosa njemu ne dam ništa! Ali nema to baš ni mnogo veze, i ovako će ovu manifestaciju naš Betmen preseliti preko puta Tise, pa nek mu oni plaćaju za korišćenje loga i imena, jer ja ne dam!

Ali ipak, osmisliti naziv, i staviti ® na njega, a sa druge strane organizovati jednu manifestaciju veličine "Gospojine", nije isto. Drage moje i dragi moji, valjda svi znate da je ovo drugo mnogo teže. Ovo drugo je izuzetno teško, naročito kada u tome uopšte nemaš iskustva, kao što ga nema naš Betmen, jer se do sada dotični uspešno krio od organizacije, ispijajući hladno pivce u bašti svog bečejskog prijatelja, kome je namestio baštu na najboljoj lokaciji. A kome ćeš sada poveriti organizaciju svemoćni Betmene?

Keba Krabi, koji je već z....o sve što se moglo z......? Robinu, na kog možda ponovo počne da deluje mak iz štrudli proizvedenih u rodnom mu selu, pa se sve završi kao i u Karlsbadu - oklagijom? Novopečenom prvaku TONB-a, igrom slučaja i kumu, koji u turizmu ima iskustva koliko i ja u lovljenju zmajeva, pa da se ponovi negostoljubivost poput one Grofa Rohoncija? Ili će se možda za sve pobrinuti ona koja ima zaduženje da drage nam goste ne napadaju komarci? 'ajde baš da vidimo kako će to ispasti...

A već vidim da gore i nije moglo. Nema više Cezara da, poput ministra saobraćaja, zaskoči neku dobro pozicioniranu bakutu, koja posle namakne novac za organizaciju "Gospojine", i odmah nema ni programa. Fahreta i Aki (imena slična onim iz gorepominjane knjige) su potpisani i plaćeni davno, još od strane Cezara, što naravno napredni partneri ne znaju, dok svi ostali izvođači zajedno koštaju koliko i organizacija koncerta Ivana Gavrilovića u bašti jednog seoskog kafića koji Betmen ima nameru da preotme. A obećavani su avioni i kamioni! Ove godine je inercija učinila svoje, i program je zakrpljen novcem koji je, U ZNOJU, zaradio Cezar; a šta li će biti od sledeće godine?

Ipak, jedno je sigurno. Alibi je već obezbeđen tako što je, verovatno opet pod uticajem štrudle sa makom, Betmen izjavio u policiji da Cezar i Namrgođeni spremaju sabotaže za "Gospojinu". Betmene, možda je vreme za rehabilitaciju, jer ovo već prevazilazi granice zdravog razuma. Opusti se, kome si ti prijatelj njemu neprijatelj nije ni potreban. Sam ćeš ti sve izsabotirati... Na kraju krajeva, i ovako će sledeća "Gospojina" biti ispred tvog kafića, ili možda u drugom Bečeju, koji te već tradicionalno bolje plaća. A tamo ti ni pozdravni govor možda ne bude problem, a za ovu godinu se nadam da već spremaš isti, i sigurno te očekuju ovacije...

Ipak, možda se spas nađe u poljo-sajmu, koji organizuje prikriveni LDP-ovac, takozvani Vatreni Barjaktar, jer ukoliko se poljoprivredna proizvodnja u našoj opštini na vreme prebaci na proizvodnju maka, u tome postoji velika šansa za razvoj; a i Betmen i Robin će sigurno delovati srećnije i nasmejanije.

I za kraj, moram se još jednom izviniti Kaledu Hoseiniju, što sam uopšte pokušao da napravim nekakve paralele sa njegovim i mojim likovima. Jasno vam je valjda svima, drage moje i dragi moji, da likovi nemaju veze jedni sa drugima. Ali ipak, jedna dobra stvar se može izroditi i iz ovoga, i od srca želim da se to već jednom desi. Da se desi da, poput Amira i Soraje Džan, Keba Kraba i Mosquito girl konačno nađu sreću.

Takođe želim i da šteta od jurenja zmajeva koje, s'vremena na vreme, vide i pojure naši lideri prouzrokuje što manju štetu lokalnom virtšaftu tokom "Gospojine". Ali to iz ovog ugla deluje malo verovatno, i bojim se da ćemo prisustvovati poslednjoj "Gospojini".

Pročitajte Lovca na zmajeve, sjajna knjiga! Na žalost ova "Gospojina" će biti sve samo ne sjajna... Avganistan je uništen, a slutite i šta čeka "Gospojinu" i naše malo mesto...