Još davnih dana probali su Cezar, Licinije i Pompej, a nakon njih i
Oktavijan, Lepida i Marko Antonije; i svi su videli da ne ide. Nakon ova dva
neuspešna pokušaja, istorija bi rekla da ovo nije dobar način upravljanja. Ali,
uvek postoji ono ali...
Ali pogana ta ravnica; budi u ljudima neočekivane osobine, nekarakteristične
srBskom narodu, i iznedri ona tako davne 2006. godine Gospodnje, jednu
zanimljivu tvorevinu; iznedri novobečejski trijumvirat.
I verovali vi, dragi ljudi, ili ne, u regiji gde je komšijskoj kravi najteže
da preživi; i u mestu gde ljudi neće ni kako oni hoće, ovaj i ovakav savez
uspešno je opstajao, na radost većeg dela varoši na koju Lala POKAZIVA na
ulazu, čitavih sedam godina!
Ipak, kako god da okreneš, ništa nije večno, i uvek
dođe vreme kada sopstvena krava, bila ona ugrožena ili ne, postane najvažnija,
a za komšijsku počne da nas bude baš briga. Takav smo narod... A i nekima je
svakako sve vreme sopstvena krava bila od najvećeg značaja!
Nakon šestogodišnje jurisdikcije nad opštinom budućnosti, Cezar iz našeg
trijumvirata shvatio je da je došlo vreme da se, ispred reke Tise, kocka baci,
i potraže drugi izazovi. Ako, ljudski je stremiti ka višem...
Međutim, dragi moj Cezare, nije ljudski tek tako ostaviti ljude koji su, u
značajnoj meri, pomogli da se nađeš upravo tu gde si se našao, zverima u
areni. Iz tog razloga, dragi moj Cezare, što iako jedan trijumviratski lav pati
od alopecije, a nedostatke na svojoj grivi uporno pokušava da sakrije
mladalačkom frizurom, koju popravlja ogledajući se u svom laptopu (za to mu
laptop jedino i služi); iako, Cezare, taj lav kad god treba da sklopi
prosto-proširenu rečenicu izgubi nit, i izgleda kao pubertetlija ispred
profesora fizike tokom odgovaranja za koje nije, i nikad neće biti, spreman; ipak,
taj lav, moj Cezare, je podršku na izborima za "Senat" dobio na tvoje
ime, i tvoje ime sad provlači kroz blato arene!
Džaba je, poštovani Cezare, što drugi trijumviratski lav, po uzoru na
antičkog Solona ispravljaše krive Rubikone za "laptop" lavom. Opet je
džaba, dragi Cezare, što pokrajinski senatori, po tvom nalogu, dolažaše
svakodnevno u antičko Vološinovo, ne bi li sa njima stigao i po koji tovar
blaga za narod. Džaba, jer "laptop" lava okružiše neke napredne
hijene, i on ostade pred svršenim činom; te se nađe pred iskonskim pitanjem
svakog čoveka "Primiti palatu na poklon, ili ne? Pitanje je sad"! Ali
o tome nešto više u narednom svitku papirusa, iako se nastavak lako da
naslutiti...
Ave veliki Cezare, ali trebalo je da znaš da lav koji ne krije alopeciju grive ne može sam protiv naprednih hijena, i lava sa "frizurom", zajedno. Trebalo je da naslutiš da sudbina koja je zadesila grad preko puta našeg lokalnog Rubikona, a koju je takođe zakuvao lav retke grive, preti da zadesi i naš polis; da će napredne hijene, svojim lukavim osmesima, pronaći žicu koja titra u glavi proćelavog lava, i ponuditi mu ono što ne može da odbije, a svi znamo da su to sestercije. Sestercije jer proćelavi lav, u stilu Vladike Kačavende, iznad svega ceni luksuz; i to luksuz u antičkim zdanjima poput starog salona nameštaja, stare ruske zgrade u centru u kojoj se nalazi njegova krčma, i na kraju, palate poznatog Rimljanina Šlezingera.
I upravo je to i bilo potrebno našem lavu, iskošenog pogleda, da se preobrati u Bruta, i zabije nož u leđa doskorašnjim saborcima; a ti nisi ni slutio da takvima ništa nije sveto, i da će prodati i tebe i one koju su ostali verni, i branili, tebe, i ono što je iza tebe ostalo. A sad ti ljudi snose najveće posledice...
Da li ti je sve jedno, o moćni Cezare, što tvoj naslednik ne mari za to što se na mostu, na ulazu u naš polis, svaki auto skoro prevrne zbog praga na putu koji Brut ne može da vidi jer je zaokupljen rekonstrukcijom svoje krčme na centralnoj gradskoj Agori?
Da li možeš da spavaš noću znajući kako izgleda plaža kraj Rubikona, kojom si se toliko dičio, sada kada Brut brine samo o tome koliko će spratova dozidati na svoju krčmu na obali Rubikona, dok suncobrani namenjeni plebsu leže srušeni, a kante za smeće razvaljene?
I na kraju, da li možeš da dozvoliš da nešto što svi najviše volimo, a to je svakako ono odakle dolazimo, vode ovakvi ljudi? Proćelavi lav, koji brine samo o svom imetku; nasmejana hijena kojoj je najveći uspeh u životu što je u karateu stigla do narandžastog pojasa; namrgođena hijena kojoj je najveći politički uspeh sabotiranje partnera u politici, a svoju nesposobnost skriva iza doktorske titule svog oca; miloševački medved, kome je životno zanimanje brojanje pragova na pruzi; i spisak bi se mogao nastaviti u nedogled...
Verujem da je odgovor na sva tri pređašnja pitanja isti. NE! E pa 'ajde onda da uradimo nešto, jer Senat samo što nije raspušten, i izbori za isti se bliže. A narod o onima pomenutim u prethodnom pasusu ne može misliti ništa dobro; barem ne više. Jer oni su svoju kocku bacili, a Rubikon nisu prebacili.
Maske su pale, i tajni više nema!
