Negostoljubivi Grof Rohonczy









Slika preuzeta sa http://commons.wikimedia.org

A mislili smo da je Ohridski Samit bio fijasko, i prilikom otkazivanja istog se svi zapitasmo kuda to mi, kao država, idemo. Da li su se to isto zapitali i naši novi lokalni Grofovi i Baroni, nakon njihovog fijaska? Bojim se da nisu, a posledice opet ne snose oni, nego svi mi zajedno.

 

 

Ali dragi moji, pošto ovakve stvari nikad ne dospeju do našeg municipalnog "Betmenovog Zabavnika", dozvolite mi da sa vama podelim šta se to dešavalo tog lepog letnjeg dana na Bisernoj Adi, i kako vas, nadam se, druge opštine neće dočekati kada sledeći put budete lutali po Banatu, kao u pesmi našeg lokalnog muzičara.

 

Naime, još početkom ove godine je naš, već toliko pominjani, Cezar-Kaiser uspeo da dobije podršku ljudi sa kojima sedi u Brašovanovoj zgradi, i da dobije organizaciju skupštine tela koje se bavi razvojem našeg ravnog Banata. Organizacija o kojoj se radi jeste mlada, ali se do sada pokazala kao veoma značajna u privlačenju investicija u banatske gradove, i naravno da je čast kada takvo telo zaseda baš u vašem dvorištu. A da li su tako mislili i naši novi lokalni Grofovi i Baroni, ili je možda problem bio u tome što dvorište nije bilo lično njihovo?

 

Ja zaista nemam sumnju da jesu dobro mislili, ali problem je u tome što se njihova sposobnost da zamišljeno sprovedu u delo završava čim organizacija nije usko vezana za dve krčme na obali našeg lokalnog Rubikona, a znate i zašto je tako.





U suprotnom ne bi učesnike skupa na kom je dress-code crno odelo sa kravatom, na 30 i kusur stepeni, prevozili na otvorenim fijakerima, čak do Biserne Ade. Ne bi jer je to ne samo suludo, nego i opasno po zdravlje ljudi koji u tim fijakerima sede! Ali kad se to već uradilo, moglo se angažovati i nekih drugih džokeja, mimo onih lojalnih partiji iz bioskopa, pa samim tim ne bi uvažene zvanice na Bisernu Adu stizale u razmacima od po sat vremena, što je protokolarno nedopustiv propust. Ali, ruku na srce, ideja nije bila loša. Kao i obično, organizacija velikog proćelavog Grofa od Šlezingera je zakazala!

 

Organizacija je zakazala i zato što, kada ti dolaze predsednici 14 banatskih opština i gradova, trebalo bi da ih dočekaju otključana vrata doma na Bisernoj Adi, što ovde nije bio slučaj. I sram bilo Grofa Rohonczy-ja što je zaboravio da vrata otključa za našeg novopečenog Grofa od Šlezingera i njegovog podređenog, Barona od Karlsbada; sram ga bilo i ja čak sumnjam da je Grof Rohonczy malo i ljubomoran što naš novi Grof od Šlezingera ima lepšu palatu od njega, i zato je sve to smislio i uradio, pa su tako uvaženi gosti morali da zasedaju pod vedrim nebom, i sreća da je dan zaista bio lep.

 

Ali ne možemo baš za sve okriviti Grofa od Šlezingera, iako mi je lako da u svemu ovome uočim njegov deo krivice! Ne možemo jer je za nešto kriv i njegov drugi Baron, kog po zanimanju možemo uporediti sa Keba krabom; jedan od četiri jahača apokalipse, i vlasnik jedne od dve krčme pored reke o kojima smo već govorili. Jer nije Šlezinger kriv što je otprilike jedna trećina uvaženih gostiju mogla da pojede Kebinu pljesku, dok su ostali morali da se zadovolje gledanjem u pljeske, jer nije bilo dovoljno za sve.

 

Ipak, posle kad sam malo o svemu tome razmislio, sasvim je moguće je da su naši uvaženi Grof od Šlezingera, Baron od Karlsbada i Baron Keba kraba poželeli da istestiraju teoriju ruskog naučnika Pavlova, i da vide koliko će pljuvačke izlučiti uvaženi gosti ukoliko budu samo gledali u pljeske. Najeli su se valjda oni otkad duže funkcije, a ovako će barem po nečemu pamtiti svoj specifični boravak na Bisernoj Adi.

 

Da tu ne bude i kraj brukanju potrudio se opet naš uvaženi Grof od Šlezingera, vešti organizator, koji je, verovatno iznerviran zbog neuspelog eksperimenta njega i njegovih Barona, odbio da ispoštuje protokol, i kao domaćin pozdravi goste. Tako da je, dragi moji sugrađani i sugrađanke, u sred naše opštine, predsednik gradića koji je nekad bio Dištrikt, ustao i u ime našeg vrlog Grofa od Šlezingera pozdravio sve prisutne, kada to već naš domaćin nije mogao/hteo. I hvala predsedniku Dištrikta, jer čovek verovatno već zna koliko problema naš Grof ima sa sastavljanjem rečenica i kada nije iznerviran, a kamoli kada mu eksperiment ne uspe.

 

I to je ta čuvena gostoprimljivost, po kojoj je za vreme Kaisera naša opština postala poznata, a ista se sada nazire samo u tragovima, što su, složićete se, primetili i uvaženi gosti toga lepog letnjeg dana. A primetio je to i proćelavi Grof, i zato je i napustio goste, i otišao u svoje dvore kraj Tise, potpuno osramoćen tim danom; dok je inicijalna kapisla za povlačenje našeg dragog Grofa bio govor predsednika opštine u koju su se vratile rode, koji je i rekao da, kada ovde već nema domaćina, jer nema više Kaisera, govor će održati on. I eto ko nas predstavlja svetu... A kad je tako sa "visokim" gostima, čemu tek mogu da se nadaju gosti bez visokih funkcija?



Test

Slika preuzeta sa www.arthursclipart.org

Ali, dragi moji sugrađani, nije nama trebao predsednik opštine u koju su se vratile rode, da nam kaže da nam je Grof go, i da su goli i njegovi saradnici; i novi i stari. Videli smo mi to i sami, i nismo mi njih ni birali; oni su bili samo nužno zlo koje je uspelo da prevlada, na žalost svih nas. I prava je šteta što, pored saradnje sa Prirodno-matematičkim fakultetom, nije uspostavljena saradnja i sa Fakultetom organizacionih nauka, pa da ljudi dođu, i spasu što se spasti da.
Jer ovakvima, dragi moji sugrađani i sugrađanke, ja ne bih dao ni dve nacrtane guske da mi čuvaju, jer sam ubeđen da ih ne bi sačuvali. Ali pošto sam dobar čovek, testiraću ih, pa neka me razuvere. Baš da vidimo da li će uspeti. Za početak jedna, dve bi im bilo previše!

A bliži nam se i Gospojina, i to Velika. Kakva li nas tek tad (ne)prijatna iznenađenja čekaju...

 

 

 

 

 







 

 

  

 

 





 

 

Karlsbad Pobeđuje (ili džaba ste krečili)

ANOTACIJA

Pre nego što nastavimo sa našim serijalom, želeo bih da ovim putem zahvalim našem već pominjanom Robinu, koji pored redovnih svakodnevnih obaveza, kojih je zasigurno mnogo ("Venecija" - whiskey - tolerancija) nalazi vremena da se bavi i ovim blogom; drugim rečima da na njega odgovara. Zaista imponuje kada jedna takva veličina pokušava da izimitira stil kojim se služim, i na jedan (ne)stručan način pokušava da pravi zanimljive paralele, uz svesrdnu pomoć velikog maga PR-a.

 

Ipak, iako je ovim činom mom blogu dat značaj, moram priznati da mi nije drago da se "odgovor" toliko naslanja na blog Istinski Preokret, iz prostog razloga što smatram da imam autorska prava na ovaj blog, a "odgovor" je ništa drugo do nestručna imitacija ovoga što vi sada čitate.

 

Sadržaj nećemo komentarisati, jer iako pretpostavljam da je namera autora bila da vrati istom merom, bojim se da nije vratio na pravu adresu, jer vaš autor zaista ne zastupa nikog u svom blogu, na veliku žalost Robina i žene koja rasteruje komarce, već samo na satiričan način pokušava da prikaže svoju viziju događaja u našoj maloj varoši; iako moram priznati da na prošlim izborima jesam zaokružio Cezara.

 

Ali rekao bi naš narod, "Ko o čemu, kurva o poštenju"; ili drugim rečima, dok je Robin našao za shodno da brani svog saradnika sa crnim plaštom, gotovo je izvesno da su ili obojica učestvovali u mahinacijama koje pominju, ili su u tome čak prednjačli, pa sad po sistemu "drž'te lopova" pokušavaju da prikriju tragove; sistemu koji je veoma blizak njihovim novim koalicionim partnerima. Jer ipak čovek koji za Betmena tvrdi da je pošten, i da hoće da napravi red, ili ima iskrivljenu sliku stvarnosti, ili se uvukao toliko duboko (plašt mu je malo zasmetao) da je izgubio kontakt sa stvarnošću; za Betmena to ne mogu da kažu ni njegovi najbliži, a kamoli neko drugi, neko ko je potrošan.

 

No, vratimo se mi našim aktuelnim temama...

 

Budućnost - Karlovy Vary
Slika preuzeta sa www.sachsen.de

Ovog puta bavimo se neobičnom grupom ljudi; grupom kojoj igrom slučaja pripada i gorepominjani. A on, i svi koje ćemo pominjati, ili potiču, ili još uvek tavore, u Karlovoj Banji - Karlsbadu.

Još davnog leta Gospodnjeg 2006. kada je mladi trijumvirat tek formiran, kao jedan od ciljeva koji se našao pred tom tada veselom družinom jeste bilo pročišćavanje redova; ili drugim rečima vraćanje Karlsbadovaca tamo gde im je i mesto, iz prostog razloga što je i neukima već bilo jasno da to poveće severno selo svoje probleme rešava nauštrb ostatka opštine; i tako već generacijama, sve zahvaljujući dobrom pozicioniranju njihove elite.

Kod Srba je tako, jednostavno mora da se zna ko je glavni, a iako veći, lepši i na boljem mestu, naš gradić to nije bio, a da bi se napredovalo tome se moralo stati na kraj. I tome su, poučeni prethodnim iskustvima, na kraj pokušali da stanu baš trojica već pominjanih. Kažem pokušali, jer to nikako nije bio lak zadatak, a na kraju će se ispostaviti i kao, na žalost, nemoguć.

Na žalost, jer nas bliža istorija uči da Karlsbadovci ne mogu doneti ništa dobro nikom osim sebi, što se pokazalo kada je Mali Baba sela iz senke bio Croativan, i sveo lokalnog keramičkog giganta na cifru od 500 slabo plaćenih i nezadovoljnih radnika, dok je od giganta od kog je živela čitava opština ostalo samo ime.

To se pokazalo i kada je lokalni večiti Knez od Karlsbada, koji je promenio toliko partija da više ni sam ne zna gde je član, napravio ogroman dug u mesnoj uniji; dug koji je bio toliki da čitava opština i dalje ima problem sa vraćanjem istog, ali bitno je bilo da karlsbadski football club nadmaši vološinovski, što je bila samo jedna od akcija dotičnog.

A isto to se pokazalo i kada je baš vološinovski fudbalski klub gostovao u Karslbadu, jednog lepog prolećnog dana pre dve godine, i kada je isti dočekan kao Crvena Zvezda ili Partizan na gostovanju FK Prištini ili Dukađiniju; a čitav stadion skandirao pogrdno baš ljudima koji su sklonili njihove primaše, ljudima iz trijumvirata, i naravno, uspaljenoj predsednici našeg kluba.

Pokazalo se i na primeru Karlsbadskog Kulturnog Centra, koji smo svi mi otplatili već bar tri puta, a onaj, ko Skadar na Bojani, izgleda ko Bejrut 80-ih godina prošlog veka, pa vi sami procenite gde su se te pare slile.

U stvari, mogu i ja da vam kažem. Slile su na račun partije večitog Ministra u svim Vladama, a kasnije je tim novcem kupljen cenzus na lokalu, na izborima 2008., što je bio i jedini način da partija dotičnog Ministra pređe cenzus.

A i još neki, povrtarske struke, bi teško prešli cenzus na svoje ime, pa se zato prikače, i iz prikrajka vrebaju šansu za napad na pomoćničko mesto, iako ga ničim nisu zaslužili. Ali koga briga za zasluge, bitno je poreklo, to jest, plava krv Karlsbadska.

Zbog ovih, a i mnogih drugih, razloga moralo je doći do čišćenja, i za čudo to je dosta dobro i funkcionisalo u prvom zajedničkom mandatu trijumvirata; mandatu u kom je još uvek vladala sloga. Međutim, došli su novi izbori, a trijumvirat se razdvojio u pokušaju da se zahvati veći broj birača, i to je odmah moralo dovesti do kompromisa; kompromisa zbog kojih će svi kasnije zažaliti.

Nećemo se više vraćati na međusobno zabadanje noževa u leđa članova trijumvirata, jer ta priča je već ispričana. Rezultat njihovih kompromisa mnogo je gori po sve nas, i što je još važnije, po mesto u kome živimo!

Rezultat njihovih kompromisa je da se Mali Baba ponovo nešto pita, a već se pokazalo da to nikako nije dobro.

Rezultat je da je Karlsbadski Knez ponovo aktuelan, i ponovo se šepuri ulicama Karlsbada, u pratnji članova partije večnog nam Ministra.

Rezultat je da su sva četiri asistenta koje naš polu-pismeni proćelavi glavešina ima iz Karlsbada, a neki od njih su, Bogami, još manje pismeni od precenika.

Takođe, chief of staff našeg precenika, kog smo već pominjali gore u nekom malo drugačijem (falsifikatorskom) kontekstu, je takođe Karlsbadžanin. A na našu žalost, tu se spisak ne završava...

Naprotiv, i svi ostali gorepominjani su se vratili na scenu, i zauzeli sve bitne funkcije, a to verovatno uz pomoć zaista lepe pravnice/predsednice kluba, koja ruku na srce nije iz Karlsbada, ali jeste iz neposredne blizine, i samim tim je kontaminirana njihovim uticajem.

I sad pitam ja vas dragi sugrađani, da li smo mi, iz bilo kog dela Vološinova da ste, nenormalni? Da li niko, baš niko, od nas nije kadar da obavlja pomoćničku funkciju, ili neku drugu od gorepominjanih funkcija, pa da za to mora da nam dolazi neko iz severne banje da nas uči? Da li nas to možda ljudi koje smo birali smatraju za budale kad na sve funkcije dovode ine?

A možda i najvažnije pitanje, dragi vološinovčani, jeste da li ste spremni da sve pare od poreza koje ostaju u lokalu, a kojih je sve manje zahvaljujući večitom Ministru u svim Vladama, pustimo da oteku na sever; oteku u izgradnju njinog spa centra od kog mi nećemo imati nikakve koristi? Zamislite kako će se tek tad kupovati ne samo izbori, nego i sve ostalo, jer spa Karlsbad je mnogo veći projekat od skadarskog centra kulture, a naravno radi ga ista partija, koja je igrom slučaja najjača baš u Karlsbadu.

U stvari ne morate da zamislite, to se i desilo na prethodnim izborima, pa su tako mlađini puleni prošli na novac od spa centra, ljigaši na "čiste" pare iz lažnih projekata, a vadikavi na šlihtanje trijumviratu, u čemu nisu bili jedini. Na žalost, sve je izvesnije da će tako biti i dalje...

Zbog svega toga čuvenom trijumviratu imam da poručim sledeće: Džaba ste krečili, Karlsbad opet pobeđuje! a vi sad sva trojica razmislite šta ste uradili našoj varošici pustivši ove da se opet domognu pozicija.

I u ime svih nas što smo za vas glasali vam kažem SRAM VAS BILO!