Negostoljubivi Grof Rohonczy









Slika preuzeta sa http://commons.wikimedia.org

A mislili smo da je Ohridski Samit bio fijasko, i prilikom otkazivanja istog se svi zapitasmo kuda to mi, kao država, idemo. Da li su se to isto zapitali i naši novi lokalni Grofovi i Baroni, nakon njihovog fijaska? Bojim se da nisu, a posledice opet ne snose oni, nego svi mi zajedno.

 

 

Ali dragi moji, pošto ovakve stvari nikad ne dospeju do našeg municipalnog "Betmenovog Zabavnika", dozvolite mi da sa vama podelim šta se to dešavalo tog lepog letnjeg dana na Bisernoj Adi, i kako vas, nadam se, druge opštine neće dočekati kada sledeći put budete lutali po Banatu, kao u pesmi našeg lokalnog muzičara.

 

Naime, još početkom ove godine je naš, već toliko pominjani, Cezar-Kaiser uspeo da dobije podršku ljudi sa kojima sedi u Brašovanovoj zgradi, i da dobije organizaciju skupštine tela koje se bavi razvojem našeg ravnog Banata. Organizacija o kojoj se radi jeste mlada, ali se do sada pokazala kao veoma značajna u privlačenju investicija u banatske gradove, i naravno da je čast kada takvo telo zaseda baš u vašem dvorištu. A da li su tako mislili i naši novi lokalni Grofovi i Baroni, ili je možda problem bio u tome što dvorište nije bilo lično njihovo?

 

Ja zaista nemam sumnju da jesu dobro mislili, ali problem je u tome što se njihova sposobnost da zamišljeno sprovedu u delo završava čim organizacija nije usko vezana za dve krčme na obali našeg lokalnog Rubikona, a znate i zašto je tako.





U suprotnom ne bi učesnike skupa na kom je dress-code crno odelo sa kravatom, na 30 i kusur stepeni, prevozili na otvorenim fijakerima, čak do Biserne Ade. Ne bi jer je to ne samo suludo, nego i opasno po zdravlje ljudi koji u tim fijakerima sede! Ali kad se to već uradilo, moglo se angažovati i nekih drugih džokeja, mimo onih lojalnih partiji iz bioskopa, pa samim tim ne bi uvažene zvanice na Bisernu Adu stizale u razmacima od po sat vremena, što je protokolarno nedopustiv propust. Ali, ruku na srce, ideja nije bila loša. Kao i obično, organizacija velikog proćelavog Grofa od Šlezingera je zakazala!

 

Organizacija je zakazala i zato što, kada ti dolaze predsednici 14 banatskih opština i gradova, trebalo bi da ih dočekaju otključana vrata doma na Bisernoj Adi, što ovde nije bio slučaj. I sram bilo Grofa Rohonczy-ja što je zaboravio da vrata otključa za našeg novopečenog Grofa od Šlezingera i njegovog podređenog, Barona od Karlsbada; sram ga bilo i ja čak sumnjam da je Grof Rohonczy malo i ljubomoran što naš novi Grof od Šlezingera ima lepšu palatu od njega, i zato je sve to smislio i uradio, pa su tako uvaženi gosti morali da zasedaju pod vedrim nebom, i sreća da je dan zaista bio lep.

 

Ali ne možemo baš za sve okriviti Grofa od Šlezingera, iako mi je lako da u svemu ovome uočim njegov deo krivice! Ne možemo jer je za nešto kriv i njegov drugi Baron, kog po zanimanju možemo uporediti sa Keba krabom; jedan od četiri jahača apokalipse, i vlasnik jedne od dve krčme pored reke o kojima smo već govorili. Jer nije Šlezinger kriv što je otprilike jedna trećina uvaženih gostiju mogla da pojede Kebinu pljesku, dok su ostali morali da se zadovolje gledanjem u pljeske, jer nije bilo dovoljno za sve.

 

Ipak, posle kad sam malo o svemu tome razmislio, sasvim je moguće je da su naši uvaženi Grof od Šlezingera, Baron od Karlsbada i Baron Keba kraba poželeli da istestiraju teoriju ruskog naučnika Pavlova, i da vide koliko će pljuvačke izlučiti uvaženi gosti ukoliko budu samo gledali u pljeske. Najeli su se valjda oni otkad duže funkcije, a ovako će barem po nečemu pamtiti svoj specifični boravak na Bisernoj Adi.

 

Da tu ne bude i kraj brukanju potrudio se opet naš uvaženi Grof od Šlezingera, vešti organizator, koji je, verovatno iznerviran zbog neuspelog eksperimenta njega i njegovih Barona, odbio da ispoštuje protokol, i kao domaćin pozdravi goste. Tako da je, dragi moji sugrađani i sugrađanke, u sred naše opštine, predsednik gradića koji je nekad bio Dištrikt, ustao i u ime našeg vrlog Grofa od Šlezingera pozdravio sve prisutne, kada to već naš domaćin nije mogao/hteo. I hvala predsedniku Dištrikta, jer čovek verovatno već zna koliko problema naš Grof ima sa sastavljanjem rečenica i kada nije iznerviran, a kamoli kada mu eksperiment ne uspe.

 

I to je ta čuvena gostoprimljivost, po kojoj je za vreme Kaisera naša opština postala poznata, a ista se sada nazire samo u tragovima, što su, složićete se, primetili i uvaženi gosti toga lepog letnjeg dana. A primetio je to i proćelavi Grof, i zato je i napustio goste, i otišao u svoje dvore kraj Tise, potpuno osramoćen tim danom; dok je inicijalna kapisla za povlačenje našeg dragog Grofa bio govor predsednika opštine u koju su se vratile rode, koji je i rekao da, kada ovde već nema domaćina, jer nema više Kaisera, govor će održati on. I eto ko nas predstavlja svetu... A kad je tako sa "visokim" gostima, čemu tek mogu da se nadaju gosti bez visokih funkcija?



Test

Slika preuzeta sa www.arthursclipart.org

Ali, dragi moji sugrađani, nije nama trebao predsednik opštine u koju su se vratile rode, da nam kaže da nam je Grof go, i da su goli i njegovi saradnici; i novi i stari. Videli smo mi to i sami, i nismo mi njih ni birali; oni su bili samo nužno zlo koje je uspelo da prevlada, na žalost svih nas. I prava je šteta što, pored saradnje sa Prirodno-matematičkim fakultetom, nije uspostavljena saradnja i sa Fakultetom organizacionih nauka, pa da ljudi dođu, i spasu što se spasti da.
Jer ovakvima, dragi moji sugrađani i sugrađanke, ja ne bih dao ni dve nacrtane guske da mi čuvaju, jer sam ubeđen da ih ne bi sačuvali. Ali pošto sam dobar čovek, testiraću ih, pa neka me razuvere. Baš da vidimo da li će uspeti. Za početak jedna, dve bi im bilo previše!

A bliži nam se i Gospojina, i to Velika. Kakva li nas tek tad (ne)prijatna iznenađenja čekaju...