Pre Svega Nadobudni, a Onda i Neverni

Slika preuzeta sa www.ibiblio.org

"Dok ne vidim na rukama njegovim rana od klina, i dok ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova, neću verovati" reče Sveti Toma . A nije verovao ni ovaj! Nije verovao pre svega ljudima; a možda i jeste nekim, ali pogrešnim ljudima.

I nije verovao da vođa nije slep. Nije bio prethodni, a nije ni ovaj. A neko u trijumviratu jeste bio slep. Ko? Pa odgovor se nameće sam...

I veliko je pitanje kako je uopšte čovek, o kom retko ko ima šta lepo da kaže, uspeo da toliko dugo istraje na poziciji koju je dužio. Toliko dugo uzimajući u obzir da misli da sve zna, i da mu niko drugi nije do kolena.

A da nije najpametniji pokazali su mu i do skoro najbliži saradnici, uvaljujući mu zadatke kakve je kralj Aetes davao Jasonu, kad je trebalo da zasluži zlatno runo. Razlika je samo u tome što ovde na kraju nije čekalo zlatno runo, nego bolna istina. Nasankan si, i sam si kriv za to! A nasankani su i tvoji Argonauti!

Nasankan si jer samo slep čovek može da se svesno hvata u koštac sa stvarima poput izdavanja državne zemlje u zakup; jer krvav je to posao, a ljudi koji, u ovom slučaju, sede preko puta šest konja koje je naslikao Janoš Mesaroš su sve samo ne ljudi kojima se nešto lako može objasniti. Srećom, čovek koji je sada na poziciji da ovo objašnjava ima narandžasti pojas, peti dan, i izaći će mnogo lakše na kraj sa novobečejskom elitom. A i isti je već doneo rešenje pripremljeno u kancelariji resornog (mlečnog) Ministra, a sva rešenja dotičnog Ministra su se pokazala kao genijalna.

Samo bi lud čovek, ili slep od očiju, ničim izazvan, izašao pred kamere i pričao o problemu sa komarcima. Samo lud, jer za to postoji PR menadžer, a od te osobe komarci svakako beže jer im ne prijaju alkoholna, a i druga, isparenja.

Ali najgore od svega je što bi samo budala uspela da posle barem dvadeset, a možda i više, godina dovede investitora u novobečejsko slepo crevo, a da sve zasluge za to prepusti drugima. Drugima koji se bave pre svega svojim imovnim saldom; zatim puštanjem svećica niz reku, igrom slučaja ispred sopstvenog kafića; a na kraju, kad već malo zagusti, razmisle još i o tome koliko su u međuvremenu, ne radeći ništa i pijuckajući viski u budžaku kafića koji vodi melenački guru ugostiteljstva, postali tolerantniji. A na kraju, tu toleranciju i proslave na Ostrvu Bisera, sa svojim sledbenicima, naravno o trošku poreskih obveznika...

Ima i onih koji sa bezbedne udaljenosti, tačnije iz Brašovanove zgrade, sve samo ne nemo posmatraju sva dešavanja u Vološinovo City-ju, pri tom ne radeći ništa kako bi pomogli, a radeći mnogo kako bi odmogli cilju opšteg dobra u našoj varoši, ali ni na ovom primeru se nije ništa moglo naučiti.

Ali oni (gorepominjani) jesu naučili nešto. Naučili su da onaj koji hoće da se za sve pita, na kraju bude i kriv za sve, i naravno, iskoristili su to za svoj benefit. Zbog toga i ne čude zluradi komentari dobrog dela demosa našeg municipijuma, jer se kod puštanja sveća, viteških igara i sada već čuvenog festivala, eksponiraju neki sasvim drugi ljudi; dok se kod gorućih pitanja i svakodnevnih problema pojavljuje seoski spasilac, i čovek koji se u sve razume, dok ostalih od jednom nestane.

I nije ni bitno da li je problem na kraju rešen ili nije, i da li je rešenje dobro ili loše, jer dok do rešenja dođe demos pamti onog ko saopštava loše vesti, a u istoriji je nebrojeno puta stradao upravo glasnik, ni kriv ni dužan.

A možemo slobodno reći da se to desilo i sada, kada je u našem municipijumu došlo do "Istinskog Preokreta", i kada su municipijski prvaci postali ljudi, čast izuzecima, kojima sklapanje proste rečenice predstavlja problem, veći od sklapanja čudnih saveza; glasnik je i ovaj put postradao, ali ipak ne ni kriv ni dužan.

Floskula “ni kriv, ni dužan” se ovde nikako ne može upotrebiti jer je glasnik sam kriv što ga je Kralj Leonida šutnuo u bunar; jer kad te narod ne voli zbog nadobudnosti, a ti još hoćeš da svima kažeš ono što ne vole da čuju, onda si sam kriv što si na dnu bunara.

Uostalom šta ti misliš ko si ti da svima govoriš sve?! U Gornjoj Meziji odavno ne preživljavaju oni što znaju da pričaju, nego oni što znaju da ćute kad treba! Zato te ljudi i ne vole!

Ipak, živo me zanima ko će u ovoj garnituri nesposobnih oportunista biti taj koji će sa problemima izlaziti pred demos, i objašnjavati stvari koje većina njih ne može da shvati, dok ka njemu leti trulo voće i povrće. Živo me zanima, ali se bojim da takvog neće ni biti, a problemi će uredno sačekati pod tepihom; sačekati neki novi, ali ovaj put stvarno, Istinski Preokret.

Pametni ljudi uče na tuđim greškama, a oni drugi na svojim. Sada kada je ruka u rebrima, kao na Karavađovoj slici, lekcija je valjda naučena...