 |
| Preuzeto sa www.objaveforum.com |
Dragi čitaoci, a naročito vi koji
ste mislili da su četiri jahača apokalipse samo mit, reći ću vam samo da ste se
grdno prevarili.
Verovali vi ili ne, novobečejci u
zadnje vreme imaju priliku da se uživo uvere u postojanje gore pomenutih.
Svakakvi su se rađali kraj naše lepe reke, ali ovakvi teško da su do sada
isplivali; a sve zahvaljujujći već pomenutoj ljubavi prema zaštićenim
zdanjima...
Stari ljudi kažu da niko ne može da
te z..... kao što možeš sam sebe, i naš Novi Bečej je idealan primer za
dokazivanje ove floskule; idealan primer jer za koga god da je narod na
izborima glasao, ovakvom se vođstvu nije ni mogao nadati, a kamoli isto želeti.
Jer ko bi normalan mogao poželeti da
se seoskom ekonomijom bavi čovek... Morao sam da precrtam čovek, i ne mogu da nađem pravu reč za
dotičnog, jer, složićete se, makar iz estetskih razloga ne bi smeo da radi
ništa javno; a šta je, zaključite sami!
Ali čak i da po strani ostavimo
estetiku, koja svakako jeste važna ali ne i presudna, ko bi poželeo da lokalni
wirtschaft vodi neko ko je zvanični prodavač magle; i ko je već upropastio
lokalnu radio stanicu?
Od čega je do sada živeo dotični
gospodin, izuzimajući njemu berićetni period "privatizacije" lokalne radio
stanice, ako ne od prodavanja magle? Jer šta se desilo sa silnim
"projektima" kojima se hvali seoski dobošar? Projekti bi trebali da
donesu neku korist lokalnoj zajednici, a projekti dotičnog donose korist samo
njihovom autoru; a šta je to nego prodavanje magle. Ali ja nešto ne mislim da
je to bio uslov za sticanje titule lokalnog Mlađe.
Pre je dodeljena titula bila pusta
želja dotičnog gospodina, a sa željama on itekako zna! Naročito kada se na
želje dodaju još i čestitke i pozdravi. E tu je naš ekonomista pravi maher, a
slušaoci lokalnog radija (ne)znaju zašto. Naime, slušaoci nisu znali da,
plaćajući radijsku rođendansku čestitku svom detetu, oni zapravo finansiraju
našeg novopečenog maga ekonomije, i njegovu lepšu polovinu. Tačnije, nisam baš
siguran da je još uvek njegova lepša polovina...
Ipak, na moju veliku žalost, ne mogu
da kažem da je najveći prodavač magle u Istinskom Preokretu gore pominjani. Ne
mogu jer drugi jahač apokalipse tu titulu suvereno drži; a drži je jer ni on
sam ne zna kako se nalazi tu gde se nalazi, a ni mi svi zajedno sa njim.
Kako inače objasniti da neko ko se
proslavio ČITANJEM reklama na već pominjanom radiju, i čiji je najveći životni
uspeh narandžasti pojas (peti dan) u karateu, uspe da dođe do poslaničke klupe?
Predrasude na stranu, nije sramota raditi bilo koji posao, ali čitanje je
namerno napisano velikim slovima, jer da dotični gospodin nije bukvalno čitao reklame, bojim
se da bi iole ozbiljniju rečenicu teško uspeo da sastavi, što dokazuje "čestim" javljanjem u Sobraniju.
Ali eto, on je možda i živi primer
kako se u Srbiji stiže prvo do Diplome, jer se onaj o kom pričamo mučio i sa
osnovnom školom, a kamoli sa fakultetom; a onda i do pozicije, a to se naravno
desilo "udajom" u pravu porodicu. Sve u svemu, takav ne bi trebao da
predstavlja ni svoju zgradu, a kamoli državu, ali ponavljam još jednom, sami
smo krivi; a zemlja nam je onakva kakvi smo mi. A sada, kad dotični namiri sve
svoje "kadrove", ode nam niz Tisu sve čime se grad budućnosti ponosio.
Krivi smo i što jedinim
profitabilnim javnim preduzećem upravlja uvećana verzija prvog pominjanog u
ovom blogu, pa je samim tim i to preduzeće postalo gubitaš. Kako i ne bi kad
dotični gospodin upravljač deli građane na one prvog, i one drugog reda.
Klasifikacija je poprilično jasna,
jer u prvi red građana spadaju on, njegov kum, i svi njima bliski ljudi; a
privilegija koju imaju jeste neplaćanje komunalija. Kada se zna da se ovo
preduzeće bavi upravo komunalnim delatnostima, i da odatle dolazi sva zarada, a
zarade je bilo kada je dotični preuzeo firmu iako je sada nema, onda je svima
jasno zašto, i na koji način, gubitci nastaju. Na kraju krajeva, uništavanje
preduzeća mu je porodična tradicija!
Takođe, mora se uzeti u obzir i to da
kum dotičnog gospodina konstantno širi svoj spahiluk novim dvorima, što
automatski znači i više objekata za koje se komunalije ne plaćaju, a samim tim
i dug ovog javnog preduzeća proporcionalno raste.
Ipak, da upravljač može da razmišlja
o nečmu drugom osim o hrani, ova firma bi, ne zahvaljujući njemu, možda i imala
neku šansu. Ovako, i ovoj do skoro profitabilnoj firmi se crno piše, a crno bi
se pisalo i konju kojeg bi eventualno uzjahao naš dežmekasti/kovrdžavi
direktor, te stoga neću reći da je on jahač apokalipse, iako mi to kvari
koncepciju cele priče.
A šta tek reći za crnilo koje
očekuje delatnost koju je strategija održivog razvoja prepoznala kao
najznačajniju za napredak našeg gradića? Šta reći kad ovom delatnošću upravlja
jedini zaduženiji čovek od kuma komunalnog lidera.
Kada bi svako rešio probleme u
svojoj kući, problema u svetu ne bi ni bilo, reče jedan pametan čovek; a onaj
koji se u naše ime bavi razvijanjem turizma nije rešio ni jedan problem ni u
svojoj kući, a kamoli u našoj varoši. Ali je bar vedrog duha, i uvek nasmejan,
uglavnom zahvaljujući pozamašnim količinama viskija koje konstantno ispija sa
lokalnim Knezom retke kose, kako sam već onomad rekao, u budžaku kafane koju
vodi melenački guru ugostiteljstva.
Ipak, o motoru razvoja lokalnog
turizma baš i ne moramo mnogo da brinemo. Ne moramo da brinemo jer sad već svi
znamo koliko brzo naš lokalni Knez, iskošenog pogleda, istroši svoje bliske
ljude. A istroši ih jer mu se zamere u kolekcionarskim ili ugostiteljskim
poduhvatima; i uzimajući u obzir koliko je bina bila odmaknuta od fudbalskog
restorana kraj Tise prilikom puštanja sveća, jasno je da će, uskoro, niz Tisu
otploviti i turistički mag.
Tako da, dragi čitaoci, a naročito
vi koji ste mislili da su četiri jahača apokalipse samo mit, reći ću vam samo
da ste se grdno prevarili; a prevarili ste se i vi koji ste mislili da ih kod
nas ima samo četiri! Jer ipak je Novi Bečej mesto gde se održava "Konjijada", i
barem nam konja ne fali. Samo, na našu veliku žalost, kvalitetnih jahača imamo
vrlo malo.
Zato, hvala Bogu, jahača apokalipse
imamo kolko god hoćeš, i njima ćemo se baviti već u sledećem blogu...
